Nauka nas je do sada učila da postoje muški i ženski mozak iz čega su proizašle teorije da se muškarci bolje snalaze u prostoru, dok žene mogu da rade više stvari odjednom. Međutim, prvo istraživanje polnih razlika sprovedeno na površini čitavog ljudskog mozga pokazalo je da „muški” i „ženski” mozak ne postoje, tvrdi studija sa univerziteta u Izraelu. Naprotiv, mozgovi većine ljudi posjeduju karakteristike oba pola. Kako bi testirala staru teoriju, Dafna Džoel sa Izraelskog univrziteta u Tel Avivu je sa timom naučnika provela istraživanje na 1400 ljudi između 13 i 85 godina, skeniran im je mozak pa su stručnjaci pratili moždanu aktivnost. Utvrđeno je da postoji 29 mozgovnih područja koja se razlikuju u zavisnosti od toga da li je osoba muško ili žensko.
Tek između 0 i 8 odsto osoba ima mozak koji sadrži isključivo osobine određenog pola, mozak većine ljudi je mješavina muških i ženskih karakteristika. To je potvrdilo da muški i ženski mozak ne postoje, potvrdila je Džoel.
- Već se dugo vodimo teorijom koja deli mozak na muški i ženski. Ona počiva na pretpostavci da mozak počinje da se ubrzano razvija nakon što fetus razvije pol. Tada se mozak razvija u zavisnosti od polnim hormona - dodala je profesorka Dafna Džoel.
Istraživanje je posebno bitno za budućnost roda, kazala je ona.
- Ovo je dokaz da ljude ne smijemo da dijelimo prema rodu jer mozak kaže da niko nije samo muško ili žensko. Rodna isključivost je pogrešna jer smo svi drugačiji - zaključila je autorka studije Dafne Džoel.
Nova ali dokazana teorija
„Ideja da se ljudski mozak ne dijeli prema muškom i ženskom polu je nova i kontroverzna, ali dokazana”, dodala je Anelis Kajser s Bernskog univerziteta u Švajcarskoj. Opovrgnuta je i teorija koja govori da se muškarci bolje snalaze u prostoru.
„Dugi niz godina pročavam taj fenomen i zaključio sam da snalaženje u prostoru nema veze sa polom”, otkrio je dr Hausman sa britanskog Univerziteta Duram. Isto tako, muškarci nisu ništa bolji u matematici, kao ni u ostalim prirodnim naukama.
„Stvari nisu tako jednostavne” napominje Aleksandra Kaucki Viler s Bečkog univerziteta. „Statističke razlike i dalje postoje, ali odnose se na grupe, a ne pojedince. Međutim prilikom istraživanja mozga, potrebno je analizirati i okolinu, a ne samo biologiju”, kazala je on.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
